Црквено појање представља једногласно пјевање црквених молитава у оквиру дневних, седмичних и годишњих богослужбених циклуса Православне Цркве. Најранија свједочанства о хришћанском богослужбеном пјевању налазимо у самом Светом Писму. По свједочанству Еванђелиста, на Тајној Вечери Господ је отпојао хвалу (Мт 26,30; Мк 14,26), а Апостол Павле у посланицама препоручује хришћанима пјевање (Еф 5,18).
Од најстаријих времена Цркве па до наших дана, црквено појање остаје важна одлика православног богослужења чудесне моћи на срца вјерујућих. Оно уздиже осјећања душе у небеске висине Царства Божијег, гдје анђелски чинови непрестано појe пред пријестолом Господњим (Ис 6,1-3).
Развој српског црквеног појања повезан је са просвјетитељском дјелатношћу Светих братије Кирила и Методија. Савремено српско црквено појање обликовано је под различитим утицајима у 18. и 19. вијеку и забиљежено као „српско црквено народно појање" захваљујући Корнелију Станковићу и његовим сљедбеницима.
О аутору
Протонамјесник Радислав Нунић
Парохијски свештеник, предавач православне теологије, руководилац црквеног хора при храму Светог Георгија, водитељ школе појања при Манастиру Осовица.
Корисне везе
Српска Православна Црква
spc.rs
Смјер за црквену музику и појање
Музичка академија, Универзитет у Источном Сарајеву
Парохија прњаворска
Прњавор, Република Српска